Gambit koji nosi ime Beograda: posle 4.d4 exd4 beli igra 5.Nd5 i odlaže vraćanje pešaka radi aktivne igre.
Beogradski gambit nastaje iz Igre četiri skakača: 1.e4 e5 2.Nf3 Nc6 3.Nc3 Nf6 4.d4 exd4 5.Nd5. Beli može odmah da vrati pešaka sa 5.Nxd4, ali ovde bira drugačiji posao za skakača sa c3: napad na f6 i c7.
Crni ima pešaka više, a beli traži aktivan razvoj i taktičke mogućnosti. Već u petom potezu obe strane moraju da pogledaju šta se zaista preti.
Ime gambita upućuje na Beograd, a njegov razvoj vezuje se za Nikolu Karaklajića. The Oxford Companion to Chess, Davida Hupera i Keneta Vajlda, beleži da ga je Karaklajić igrao 1945. i da ga je verovatno uveo u praksu. Ta ograda je važna: doprinos razvoju otvaranja lakše je pratiti nego pouzdano imenovati njegovog jedinog tvorca.
U partijama koje slede Karaklajića vidimo sa obe strane gambita. Jednom traži inicijativu belim, a drugi put pokazuje kako se crnim može pojednostaviti pozicija.
Posle 5...Nxe4 crni uzima i drugog pešaka. Nastavak 6.Qe2 vezuje skakača e4 za kralja, a 6...f5 7.Ng5 vodi u oštru borbu. Beli mora da iskoristi položaj crnog kralja pre nego što protivnik završi razvoj.
Druga mogućnost je 5...Nxd5 6.exd5. To je razmena skakača: crni i dalje ima pešaka više, a beli dobija pešaka na d5 i otvorenu e-liniju za figure.
Sa 5...Be7 crni razvija lovca i priprema rokadu. U liniji 6.Bf4 d6 7.Nxd4 beli vraća pešaka. Gambit zato ne mora da vodi trajnoj materijalnoj neravnoteži; može da pređe u borbu za aktivnije figure.
U partiji Vuković–Milić, 1948, beli vraća pešaka u otvaranju i rokira na veliku stranu. Posle 18...Qxg2 postepeno usmerava figure i pešake prema crnom kralju.
Zastanite kod 33.Rg8+ Rxg8 34.hxg8=Q+. Nova dama ne ostaje na tabli: crni je odmah uzima kraljem. Kombinacija vodi u lovačku završnicu, koju beli dobija tek posle još dvadesetak poteza.
Protiv Stojana Puca 1949, Karaklajić dolazi do Beogradskog gambita redosledom 1.e4 Nf6 2.Nc3 e5. Ovog puta napad crnog stiže prvi. Dama uzima pešake na h2 i g3, a top zatim ulazi na e1.
Poslednjim potezom 26...Be8 crni zaklanja šah po osmom redu. Karaklajić predaje u poziciji u kojoj su crna dama i top već duboko u njegovom položaju.
Protiv Cudermana 1961, Karaklajić bira 5...Be7. Beli vraća pešaka, a zatim se razmenjuju dame i nekoliko lakih figura.
Crni ostaje bez prava na rokadu, ali bez dama na tabli kralj lakše nalazi mesto u centru. Partija se završava remijem posle 24.Rc1: koristan primer kako se početna napetost može razrešiti razmenama.
Beogradski gambit traži razumevanje razvoja, vezivanja i trenutka kada treba vratiti materijal. U ove tri partije videli smo pobedu belog, pobedu crnog i remi.
Kad probate 5.Nd5, pratite i odgovor crnog. Od njega zavisi da li ćete napadati kralja sa pešakom manje ili vratiti pešaka i nastaviti pozicionu borbu.